Tjuringov test

Mogu li mašine da razmišljaju? Ovo pitanje je svojevremeno bila zvezda vodilja u istrživanjima i radu na polju veštačke inteligencije.

Godine 1950. Alan Tjuring, britanski matematičar i začetnik moderne informatike je opisao Tjuringov test u svom radu „Računske mašine i inteligencija“.

Test predstavlja način da se utvrdi da li mašina poseduje inteligenciju nalik ljudskoj. Kako zapravo on izgleda?

Od davne 1950, pa sve do sada, Tjuringov test je prošlo svega nekoliko mašina.

Jedna od njih je „Judžin Gustmen”, virtuelni trinaestogodišnjak, koji je uspeo juna 2014. godine da ubedi  33% sudija da je čovek.  Mišljenje naučne javnosti je bilo podeljeno. Dok su jedni smatrali da je ova mašina samo četbot koji uspeva da vodi komunikaciju sa ljudima, dobar deo javnosti je ovo video kao prekretnicu u svetu veštačke inteligencije, obzirom da je „Judžin Gustmen” uspešno obmanuo više od trećine ljudskih sudija da je trinaestogodišnji dečak. Tvorci ovog računarskog programa su američki naučnik Vladimir Veselov i Ukrajinac Jevgenij Demčenko.

Kompjuterskom programu  „Eliza“, koji je razvijen čak sedamdesetih godina XX veka, pošlo je za rukom da prođe ograničenu verziju Tjuringovog testa. Ovaj program se ponaša kao psihoterapeut. Mnogi ispitivači su imali utisak da se radi o ljudskom psihoterapeutu, obzirom na kvalitet dijaloga. Pojedinim sudijama ispitivačima je tokom razgovora delovalo da ih „Eliza“ zaista razume. Međutim, za dobre rezultate testa zaslužan je mehanizam koji ovaj kompjuterski program koristi. On funkcioniše analogno „refleksivnoj“ psihoterapijskoj tehnici. Program prepoznaje ključne reči i fraze u izlaganju ispitivača i prebacuje ih u formu pitanja, koja zatim postavlja ispitivaču. Zahvaljujući ovome konverzacija deluje smišljeno i teče glatko, pa se dešava da prođe Tjuringov test. Međutim, da bismo tvrdili da „Eliza“ poseduje veštačku inteligenciju, očekivano bi bilo da ona, kao psihoterapeut, može da izvede zaključak o svom sagovorniku, što se još uvek nije desilo

Prema Tjuringovom testu, mašina je inteligentna ukoliko tokom tekstualne konverzacije uspe da nas prevari da je čovek. Kako što smo videli, neke mašine su to i uspele.  Međutim, u današnje vreme postaje jasnije da ovo nema toliki uticaj na razvoj današnje veštačke inteligencije, obzirom da je njen prvobitni cilj da olakša čovekov život i predvidi određene potrebe. Uzimajući ovo u obzir, postavlja se pitanje koliko je svrsishodno konstruisati mašine tako da prođu Tjuringov test, što je u jednom delu razvoja VI bila praksa. Šezdesetih i sedamdesetih godina konstruisani su brojni četbotovi s akcentom na polaganje testa. Ljudima je sada  bitno da njihova interakcija sa pametnim uređajima bude efikasna i jednostavna

Savremeni stručnjaci iz oblasti smatraju da Tjuringov test ne može više biti standard za merenje veštačke inteligencije. Bilo kako bilo, ne možemo osporiti njegov uticaj na razvoj računarstva i to da je bio podstrek brojnim istraživanjima na polju veštačke inteligencije u drugoj polovini XX veka.

Podeli vest na društvenim mrežama